Aplikant se žalio na povrede prava iz čl. 3 Konvencije u vezi uvjeta smještaja u Imigracionom centru u Sarajevu, dužine izrečene mjere nadzora – pritvora u Imigracionom centru prema čl. 5. st. 1. Konvencije, povrede prava na sudsko preipistivanje iz čl. 5. st. 4. Konvencije, te nemogućnosti da ostvari novčano obeštećenje zbog nezakonitog lišenja slobode prema čl. 5. st. 5. Konvencije.

Sud je prije svega pošao od činjenice da je aplikant smješten u Imigracioni centar 06.10.2008. godine, a pušten je 17.02.2016. godine. Sud je podsjetio da je presudom Evropskog suda Al Husin protiv Bosne i Hercegovine, ap.br. 3727/08 od 07.02.2012. utvrđena povreda prava aplikanta iz čl. 5. st. 1 Kovencije u odnosu na  period koji je aplikant proveo u preventivnom pritvoru od 06.10.2008. do 31.01.2011. bez donošenja rješenja o protjerivanju. Sud je također utvrdio da bi u slučaju protjerivanja aplikanta u zemlju porijekla došlo do povrede prava da ne bude podvrgnut nehumanom i ponišavajućem tretmanu i kažnjavnaju iz čl. 3. Konvencije.

U presudi od 25.06.2019. Sud je primijetio da su nadležne vlasti Bosne i Hercegovine od donošenja presude Evropskog suda 07.02.2012. kontinuirano preduzimale aktivnosti na pronalasku treće sigurne zemlje za prihvat aplikanta. Sud je primijetio da su vlasti Bosne i Hercegovine do avgusta 2014. godine već zaprimile odgovore trideset-osam država koje su odbile da pruže prihvat. Međutim, kako su vlasti Bosne i Hercegovine i pored toga nastavile sprovoditi aktivnosti na pronalasku treće sigurne zemlje, Sud je utvrdio da mjere koje su se dalje preduzimale nisu mogle opravdati dalje zadržavanja aplikanta u pritvoru jer je očigledno da nisu postojale realne prognoze da će neka država odobriti njegov prihvat. Sud je stoga utvrdio kršenje prava iz čl. 5. st. 1. Konvencije u odnosu na vrijeme provedeno u Imigracionom centru od avgusta 2014. do njegovog puštanja 17.02.2016. godine.

U odnosu na žalbe aplikanta iz čl. 5. st. 4. Konvencije da je Sud BiH donio odluke o izuzetnom produženju pritvora na temelju tajnog spisa kojeg je dostavila Obavještajno-sigurnosna agencija BiH, Sud je utvrdio da su aplikantu u postupku izuzetnog produženja mjere nadzora bili predočeni dokazi i navodi koji su dovoljno specifični i precizni, tako da se mogao na iste očitovati, te voditi sudske postupke na tri instance (pred Sudom BiH, Apelacionim odjelom i Ustavnim sudom BiH).

Sud je utvrdio da aplikant nije ponudio nikakve dokaze u prilog svojih tvrdnji da uslovi u Imigracionom centru u Sarajevu dosežu prag surovosti koji bi predstavljao nehumani tretman u smislu čl. 3. Konvencije.

Sud je na ime utvrđene povrede prava, s obzirom na dužinu vremena provedenog u nezakonitom u pritvoru, dosudio aplikantu iznos od 9.000 eura na ime pravične naknade.

Ured zastupnika Vijeća ministara Bosne i Hercegovine pred Evropskim sudom za ljudska prava osigurat će prevod presude u najkraćem roku.