Aplikant se žalio da bi u slučaju prisilnog protjerivanja u Tunis došlo do povrede njegovih prava iz člana 3. i 8. Konvencije. Također, žalio se na zakonitost pritvora prema članu 5. stav 1. Konvencije, kao i na pravičnost postupaka pred nadležnim organima Bosne i Hercegovine prema članu 6. Konvencije.

Europski sud je utvrdio da ne postoji realan rizik da bi aplikant, u slučaju prisilnog protjerivanja u Tunis bio podvrgnut nehumanom postupanju, tako da u slučaju njegovog protjerivanja ne bi došlo do kršenja prava iz člana 3. Konvencije.

U pogledu žalbenih navoda iz člana 5. stav 1. Konvencije Sud je utvrdio da je pritvor/nadzor aplikanta zakonit, te da ne postoje indikacije da je tužena postupala proizvoljno u pogledu dužine pritvora ili da su uvjeti pritvora neodgovarajući, tako da su žalbe aplikanta u ovom dijelu odbijene kao očigledno neosnovane. Žalba aplikanta u vezi navodnih povreda prava iz člana 6. Konvencije odbijene je kao ratione materiae nespojive s Konvencijom, dok je žalba prema članu 8. Konvencije odbijena kao preuranjena.

Prevod presude Al Hanchi protiv Bosne i Hercegovine je u toku. Presudu na engleskom jeziku možete preuzeti na stranici Europskog suda za ljudska prava link

Presuda je prevedena i možete je preuzeti ovdje.