Министар Севлид Хуртић говорио на конференцији “20 година од усвајања Закона о слободи вјере”

Министар за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине др. Севлид Хуртић, обратио се данас у Сарајеву на конференцији “20 година од усвајања Закона о слободи вјере (2004-2024”, која је одржана у организацији Комисије за слободу вјере Ријасета Исламске заједнице.

На почетку обраћања, министар Хуртић је подсјетио да овај закон прописује слободу вјере, осигурава правни статус цркава и вјерских заједница, и забрањује сваки облик дискриминације против било које вјерске заједнице, те пружа и основу за успостављање односа између државе и вјерских заједница.   

-МЉПИ БиХ, које је надлежно за сарадњу са вјерским заједницама, те праћење примјене овог закона, у протеклим годинама активно је било укључено у израду и провођење овог закона. Учествовали смо у припреми, изради и предлагању текста основних споразума/уговора који се закључују између Босне и Херцеговине и вјерских заједница, те у давању мишљења у вези са случајем забране или ограничења слободе вјере или увјерења.  

Сва важнија питања остваривања слободе вјере, која су од интереса за четири традиционалне вјерске заједнице, најчешће би се рјешавала у консултацији са Међурелигијским вијећем БиХ, којем на годишњем нивоу додјељујемо 100.000 КМ, казао је Хуртић.

Нагласио је да је Министарство је у протеклом периоду, такођер, провело све потребне активности за закључивање основних уговора између државе БиХ и Свете Столице и Српске православне цркве, који су ратификовани 2007. и 2008. године. На истим основама припремљен је и нацрт Уговора између државе Босне и Херцеговине и Исламске заједнице у БиХ, који, нажалост, још увијек није потписан.

-Зато данас, на овом цијењеном скупу, као државни министар, али и као муслиман који чврсто припада Исламској заједници у БиХ, желим да укажем на неправду која се чини према највећој вјерској заједници у нашој земљи. Желим и да позовем надлежне да уложе више напора како би се ово питање коначно ријешило, поручио је Хуртић. 

Поштивање слободе вјере, додао је министар, и даље је ограничено због селективног провођења закона, те истакао да се у неким срединама толеришу друштвено насиље, пријетња насиљем, напади на вјерске објекте и службенике, али и изазивање вјерске мржње, чиме се ограничава слобода вјере тамо гдје су припадници неке вјерске заједнице у мањини. 

-Дакле, овдје није само проблематично селективно провођење закона, него је потребно развијати свијест у цијелом друштву о слободи вјере, а за што нам је неопходан јединствен и шири ангажман вјерских заједница, институција, невладиног сектора и свих других важних актера у друштву. С друге стране, вјерске заједнице с правом очекују од државе рјешавање бројних питања попут реституције, питања пензијског осигурања, те генерално дјелотворније активности на унапређењу вјерских слобода, закључио је Хуртић.